125.

125. PRIČAO NAM JE Kajs b. Hafs, njemu Abdul-Vahid, a njemu A’meš Sulejman b. Mihran prenoseći od Ibrahima, (on) od Alkame, (a ovaj) od Abdullaha, da je rekao: – Dok sam išao s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellcm, kroz ruševine Medine, naiđe on, oslanjajući se na štap (od palmine grane) koji je nosio sobom, pokraj jedne grupe Jevreja. Jedni od njih govorili su drugim: “Pitajte ga za dušu!” Neko je opet rekao: “Ne pitajte ga! Dat će vam odgovor koji vam neće prijati.” Neki rekoše: “Ipak ćemo ga pitati!” Tada je ustao između njih jedan i rekao: “Ebul- Kasime, šta je duša?” On je šutio, pa ja rekoh: “Stiže mu Objava” i stadoh. Kada mu je objavljivanje prestalo, on reče: “Pitat ću te о duši. Reci: ‘Duša je stvar moga Gospodara, a njima je о njoj dato samo malo znanja/” A’meš je rekao: “Ovako je (ütü) po našem načinu čitanja.”

Originalni tekst:

حَدَّثَنَا قَيْسُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، سُلَيْمَانُ عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ بَيْنَا أَنَا أَمْشِي، مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي خَرِبِ الْمَدِينَةِ، وَهُوَ يَتَوَكَّأُ عَلَى عَسِيبٍ مَعَهُ، فَمَرَّ بِنَفَرٍ مِنَ الْيَهُودِ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ سَلُوهُ عَنِ الرُّوحِ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ تَسْأَلُوهُ لاَ يَجِيءُ فِيهِ بِشَىْءٍ تَكْرَهُونَهُ‏.‏ فَقَالَ بَعْضُهُمْ لَنَسْأَلَنَّهُ‏.‏ فَقَامَ رَجُلٌ مِنْهُمْ فَقَالَ يَا أَبَا الْقَاسِمِ، مَا الرُّوحُ فَسَكَتَ‏.‏ فَقُلْتُ إِنَّهُ يُوحَى إِلَيْهِ‏.‏ فَقُمْتُ، فَلَمَّا انْجَلَى عَنْهُ، قَالَ ‏{‏وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الرُّوحِ قُلِ الرُّوحُ مِنْ أَمْرِ رَبِّي وَمَا أُوتُيتُمْ مِنَ الْعِلْمِ إِلاَّ قَلِيلاً‏}‏‏.‏ قَالَ الأَعْمَشُ هَكَذَا فِي قِرَاءَتِنَا‏.